Beograd spava, a ja sam budna jos :)

I tako padne noc, savlada me nemir I ovo promenljivo vreme.
Mirise na prolece u decembru!
Carobno, zar ne?!
Razni vetrovi koji duvaju Beogradom,u mojoj glavi stavraju kosavu, na hiljade razlicitih, lepih i ruznih misli.
I vuce me da zivim , vuce me da izadjem iz svoje koze i kao da postajem neka druga.
Te oci koje gledaju kroz mrak,nisu moje… Kao ni telo koje se njise u gomili …
U meni nema ni kapi alkohola , niti bilo cega sto bi moglo da me opije, da me osamuti , da nadjem neko opravdanje za svoje postupke.
Ne,ovaj put idem glavom kroz zid,ali bezbolno , bez trunke grize savesti.
Odjednom necije ruke na mom telu,nepoznat glas peva neke pesme…
A meni to ne imponuje, mene  to ne dotice, prepustam se reda radi.
Dosla sam tu da se zabavim,zar ne?
Jednom se zivi !
Ni poljupci, ni dodiri , ni njegovo prisustvo nije neophodno, niti preterano prijatno.
Na momente izaziva smeh.
Izlazim kroz ta vrata, ostavljam sve sto desilo iza sebe, jer je nevazno !
I onda , evo me opet. To znam da sam ja !
Oci koje gledaju samo puteve kojima smo zajedno koracali i setno stavljam osmeh na lice bez da ikome objasnjavam razlog toj vragolastoj mimici.
U toj tisini u sred noci jedino sto mi odzvanja u glavi jeste tvoj osmeh.
I bez obzira sto nisam sama setala beogradskim ulicama, osecala sam se usamljeno.
Zelela sam da bas ti budes tu tog trena,da bas sa tobom trazim zvezde na nebu I budemo jedni jedini u toj cetvrti naseg grada.
I ne mogu da ne mislim o tebi !
I ne znam da obuzdam to u meni, ni srecu, ni strah, ni onu slatku bol.
Necu da te nema !!!
Ako uspevam da zivim sa tobom u srcu, nije valjda tesko ni da te uskladim sa razumom.

I ponovo déjà vu :D
Srce se umiri, a ja mirna stojim.

Sve price, svi srecni trenuci, dani srece i tuge se vracaju.
Naravno , lepo preovladava :D
Svetleci Beograd na dlanu, sedenje u tvom krilu , savladjivanje sebe  , poricanje ,,NIKAD NE RECI NIKAD ‘’ , nedostajanja i razna shvatanja i ubijanje bubica u mojoj glavi…
Sve je tu.
Osmesi, pripiti poljupci, preuzimanje inicijative, kao ono malo,plisano cudo sto me budi svako jutro da na tebe seti me.
Beograd,spava, a ja budna jos,jurila noc ko blesava, a mrtav telefon nije bio toliko los znak ;)
Idem da se odmorim, ne brini za mene !

Jaka sam,zar ne ?A i lepo je , jer jos uvek iole imam te :) !